InterFest ·Festival vina

Da li želite da naučite da degustirate vino kao što to rade pravi znalci?

Zagledanje vina u čaši, kovitlanje, mućkanje, njuškanje... sve to deluje prilično komplikovano i, možda, čak, liči na snobizam, ali je tradicionalna tehnika probanja vina zapravo zasnovana na zdravom razumu. Radi se, naime, o tome da na trenutak zastanete, razmislite i obratite pažnju na to kako vino utiče na sva vaša čula, od vida i mirisa, do ukusa, kao i na ukupan utisak koji ostavlja na vas nakon što ste ga popili.

Dakle, zgrabite flašu i vadičep, sipajte nešto lepo u čašu i naučite da uživate u vinu kao pravi stručnjak.

UVOD: Zagledanje vina

U čemu je suština kod degustiranja vina?

Ovo je odlično pitanje, ako vam vino stvara sliku vinskog snoba koji vodi „otmene“ razgovore o vinu. Ovakva fama sasvim sigurno ne vlada oko koka-kole, kapućina i drugih napitaka.

Ali, vino je nešto drugo.

To je, čini se, jedino piće koje utiče i na čula i na intelekt.

Obratite pažnju – u svakoj čaši nalazi se lekcija iz istorije, geografije, poljoprivrede, botanike, ponekad antropologije, religije, psihologije...

Ne postoji razlog ponašati se kao snob, kada je vino u pitanju, niti postoji razlog strahovati da ćete postati snob. Suština probanja vina je sasvim jednostavna: usporite. Opustite se i odvojite vreme da razmislite o onome što pijete i da uživate u tome svim svojim čulima (pa, ne baš svim čulima – vino se, ipak, ne sluša).

Proučite boju vina. Da li je čista ili zamućena, da li je providna?

Udahnite duboko. Miriše li na voće? Na cveće? Na autoput ili na smrdljive čarape?

Uzmite gutljaj. Uzmite dva. Promućkajte ga po ustima i pokušajte da osetite ne samo ukus, nego i teksturu i težinu vina.

Povežite u glavi sve te utiske. Pokušajte da otkrijete odakle dolazi to vino. Probajte ga ponovo i uživajte u njemu. Takav užitak nećete pronaći u koka-koli.

Nos u čaši

Vino nema oči, uši, niti zube, ali se kaže da vino ima „nos“. Miris je veoma važan degustatorima vina. Ukus dolazi kroz nos. Ako ne verujete, pokušajte da uživate u vinu ili u hrani sledeći put kada budete imali kijavicu.

Iako je naše čulo mirisa daleko iza psećeg ili mačijeg, mi, ljudi, u stanju smo da ga istreniramo, tako da ne morate biti stručnjak da biste osetili razliku u aromi različitih vrsta vina. Aroma Kaberne sovinjona i njemu srodnog Merloa, na primer, često podseća na kedrovo drvo i borove iglice, uz dodatnu blagu voćnu notu. Vino odstajalo u hrastovom buretu može imati aromu vanile, cimeta i badema, a ono odstajalo u flaši često ima „zemljanu“ aromu ili mešavinu arome gljiva, stare kože, ruže i divljeg cveća.

Ostalo grožđe nosi svoju karakterističnu zaštićenu aromu: Zinfandel često podseća na jagodaste plodove, Pino noar može da podseća na ljubičice i začine. Oštra cvetna aroma ili miris svežeg crnog bibera ukazuju na Siru, vrstu francuskog grožđa.

Kad je belo vino u pitanju, Šardone podseća na sveže jabuke, a može da ima i primese putera, kokosa, smokve i drugog tropskog voća, naročito ako je odstajao u hrastovom buretu. Rizling takođe podseća na jabuku, a ponekad i na limunasto voće ili na borovinu. Sovinjon blank često miriše na travu, a ponekad na grejpfrut.

UKUS: Više od gutanja

Naučnici kažu da možemo da razlikujemo samo četiri osnovna ukusa: slatko, kiselo, gorko i slano.

Kada, međutim, govorimo o ukusu, mislimo na kompleksno čulno iskustvo, kao kombinovan doživljaj čula ukusa, mirisa i dodira. Da, dobro ste pročitali – dodira. Vino u vašim ustima ima lakoću ili težinu, kvalitet koji varira od vodenastog do viskoznog i masnog, i sve je to deo iskustva probanja vina.

Kiselost nije dobra ako vino zaudara na sirće; to je onda znak da je vino pokvareno. Jasna, oštra kiselost, međutim, poželjna je odlika vina, koje se slaže sa ribom kao i kap limuna.

Nedovoljno kiselo vino, s druge strane, možda u prvom trenutku deluje blago i pitko, ali je ono neubedljivo i dosadno, nedovoljno poletno da bi se konzumiralo uz kvalitetan obrok.

Kiselost i slatkoća pomešani su kod mnogih kalifornijskih Šardonea, koja su opora, gotovo suva, sa taman dovoljno arome slatkog svežeg voća da omekša oštrinu kisele oporosti.

Na kraju, slatkoća dominira kod vina iz poslednje berbe i drugih desertnih vina, kod kojih slatka aroma odaje stil, ali je slatkoća dobro izbalansirana sa kiselošću.

Degustirajte "na slepo"

Kompleksne arome i ukusi koji izdvajaju fina vina veoma su suptilni i, ponekad, mada ne često, stvarni kao carevo novo odelo.

Nije teško naučiti razlikovati ove suptilne nijanse, ali je za to potrebna praksa.

Alexis Lichine, proizvođač vina Bordo, rekao je jednom prilikom da je najbolji način da upoznate vino – da otvorite flašu.

U stvari, najbolji način za to je probanje vina „na slepo“, ocenjujući i poredeći vina tako da ne znate šta se nalazi u čašama pre nego što zapišete svoje utiske i objavite zaključke.

Postoji još jedan razlog za degustiranje „na slepo“. I najobjektivniji sudija izgubiće makar trunku objektivnosti kada zna šta se nalazi u čaši. Kada upoređujete vino od 2€ sa vinom od 20€, mnogo je lakše biti iskren kada ne znate koje je koje.

Još o degustiranju "na slepo"

Mislite li da je lako razlikovati belo vino od crnog?

Pokušajte zatvorenih očiju.

Razmotrimo sledeći steroptip: Belo vino je lako, voćno i osvežavajuće. Crno vino je jako, komplikovano i teško ga je upoznati.

Da li je ovaj stereotip tačan?

Da bismo to proverili, primenili smo metod probanja zatvorenih očiju. Degustatoru smo vezali oči i ponudili mu četiri čaše – dve sa belim i dve sa crnim vinom, sve sa različitim vrstama vina približne cene i kvaliteta.

Rezultat?

Razlike postoje, ali su mnogo suptilnije nego što smo očekivali.

Naš degustator je prilično lako razlikovao crno vino od belog, što se, barem malo, može pripisati njegovom dugogodišnjem iskustvu. Prepoznavanje vrste vina je druga priča. Od četiri vrste prepoznao je samo jednu (belo vino), dok je ostalima uspešno odredio geografsko poreklo.

Print